|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Nisam se htjela javiti, pustila sam da zvoni.
-Nećeš se javiti?-, rekao je i poljubio me.
-Hmmmm..Ne, ovo mi je bolje.-, uzvratila sam i prevrnuli smo se na krevet.
Ljubili smo se cijelo vrijeme, kod nas nikad nije bilo da smo odmah morali završiti u krevetu. Ed je bio tip za ljubav.
-Ljubavi imam snimanje u 12. Oko 3 sam gotov mogli bi negdje na večeru?-, poljubio me.
-Naravno.-, osmjehnula sam se, gorila sam od želje da saznam tko me zvao.
Napokon je otišao. Odtrčala sam do telefona i uključila sekretaricu.
-Hej, Klara ovdje Tom. Tom Kaulitz. Sjećate me se s večere. Želio bih da se dogovorimo oko naše svirke za vaš rođendan. Hvala, nazovite me kad čujete poruku na ovaj broj. Doviđenja!-, haa? Što je sad ovo? Moj rođendan? Koji je danas datum? AAAAAAAAAAA 25.6., a rođendan mi je 30.6.. Zato je Tom bio ovdje, Ed je sve dogovarao. Ajme kako je drag. Nazvala sam Toma.
-Halo? Klara?-, očito je vidio broj.
-Hej, da Klara je.-, nasmiješila sam se iako sam znala da me ne može vidjeti.
-Zvali ste me?-, prekinula sam tišinu s druge strane.
-Eh, da, da... Želio bih, naravno ako možete i želite, da se nađemo. U vezi rođendana.-, rekao je.
-A, oprostite, kakve veze imam ja s tim?-, upitala sam.
-Pa..želio bih znati kakav repertoar želite.-, što?
-Da, naravno. Danas, 3 sata, Barney's?-, znala sam da će odugovlačiti, a ja sam morala javiti svojima u Hrvatsku da sam zaručena, a naravno neće biti presretni.
-Da može. Doviđenja.-, pozdravio je i poklopio.
Krenula sam se spremat. Obukla sam rozu svilenu haljinu,Alexander M. cipele, uzela sam zeleno-plavu veliku torbu i krenula iz stana. Sranje! Zaboravila sam nazvat svoje, a već sam sjedila u limuzini. Zazvonio mi je mobitel.
-Halo?-, nisam gledala broj.
-Metnem ti ga malo.-, čula sam poznati smjeh. Marko.
-Buraaaaaaazzz!!-, zaderala sam se u telefon, a vozač se naglo okrenuo.
-Jeste dobro gospođice?-, upitao je.
-Da, jesam jesam.-, zahihotala sam se.
-Đes ba sister??-, zaderao se i on.
-Ovde buraaaaaazz, d citi of lajts!!!-, derala sam se u telefon.
-Da čujem. Vijesti?-, baš u pravo vrijeme.
-Dobro me znaš. UDAJEM SEE!!!!-,sad sam vrištala.
-AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ZA ČAKA????-, čula sam sestru, vjerojatno sam bila na razglasu.
-ELAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!! NEEEE NEGO ZA EDAA!!-, da, znam mislite da smo luda obitelj.
-No da, to sam i mislila.-, zahihotala se.
-Gospođice stigli smo.-, rekao je vozač.
-Seka, buraz moram ići imam sastanak. Ljubim vaaaas!!-, poslala sam im pusu. I vidjela da imam poruku.
"Ljubavi! Javi mi se za večeru krećem doma. Volim te puno :-**"-to je pisalo. ED! Totalno sam zaboravila.
Tom Kaulitz, osoba koju nisam podnosila, stajao je u predvorju s Edom. Nisam ga podnosila iz razloga što je bio zgodan, točnije preezgodan, a opet tako umišljen.
-Tom Klara. Klara Tom.-, "upoznao" nas je Ed. Znala sam tko je on jer su moje sada bivše prijateljice bile "zaljubljene" u njega.
-Drago mi je.-, pružio je ruku i prošao jezikom po pirsingu.
-I meni.-, napravila sam grimasu.
-Ed.-, pozvala sam ga.
-Ispričaj nas.-, rekao je Tomu.
-Tom Kaulitz?-, pogledala sam ga u čudu.
-Ne brini, poslom je ovdje.-, zagrlio me.
-Nedostajala si mi.-, poljubio me.
-I ti meni.-, rekla sam.
Čim smo ušli u blagavaonicu Tom je već zavađao našu služavku Alice. Pogledala sam ga s gađenjem.
Netko je pozvonio.
-Ja ću Alice.-, vidjela sam da joj je godila Tomova pažnja. Otvorila sam vrata i ugledala Ivana.
-Šta radiš tu???-, izgurala sam ga van.
-Ne mogu više bez tebe, molim te. MOLIM TE OPROSTI MI!-, izderao se.
-Hej smiri se. Kako si znao da živim tu?-, ovo me stvarno zanimalo. Nije me valjda slijedio.
-Kako ne bi? Pa po novinama si, svaki dan.-, pogledao me.
-Znaš, stvarno si me povrijedio, ali ja sam te preboljela. -, pogledala sam ga s tračkom gađenja.
-Zar je to to?
-Ivane... Bilo je već gotovo onog dana kad si me 1. puta prevario, a iskreno ne želim znati da li je to bilo 2 minute nakon što smo prohodali. Molim te sada otiđi jer ne želim da mi stvaraš probleme. Sada imam dečka, koji me voli, koji me ne vara, kojem je stalo do mene, kao što tebi nikad nije bilo. Nije ni mjesto ni vrijeme za ovakve razgovore tj. ovaj razgovor se nije trebao ni dogoditi.-, završila sam svoj monolog.
-Lijepa si.-, ZAR JE TO SVE ŠTO ĆE REĆI? Spremna sam bila, ako se potrudi, ostaviti Eda.
-Hvala.-, okrenula sam se i izašla. Uhvatila sam Kaulitza na izlasku.
-Pa hvala što si došao.-, Ed mu je namignuo.
-Hej, nema problema.-, pružio mu je ruku.
-Zar već odlazite?-, upitala sam kao da mi je žao, al zapravo bilo mi je drago.
-Da, obavio sam svoj posao ovdje.-, pružio mi je ruku i izašao.
-Ed, kakav posao?-, zapitala sam.
-Mah, ništa ljubavi, saznat ćeš.-, zagrlio me i poljubio u kosu.
25.6.2010.
Probudila sam se sama u krevetu. Prvi puta nakon toliko mjeseci Eda nije bilo u krevetu, a onda je ušao u sobu.
Nije bio sam, došli su još 2 s njim, a u rukama su držali velike vaze s bijelim ružama, mojim najdražim.
-Što je ovo?-, pogledala sam s čuđenjem. Ed mi je pružio ruku, ustala sam, a ovi su izašli iz sobe.
Kleknuo je i iz džepa izvadio kutijicu, mislila sam kako je to neka ogrlica.
-Klara...-, pogledao me onim svojim zavodničkim pogledom.
-Hoćeš li se udati za mene?-, upitao je i otvorio kutijicu. Tada sam vidjela najljepši prsten ikad u životu, bijelo zlato i crveni dijamant.
-Naravno.-, zagrlili smo se i poljubili. Bio je to najromantičniji trenutak mog života, pokvaren zvonjavom mog telefona.
24.6.2010.
Od dana kada smo se upoznali prošlo je više od pola godine. Sada sjedim u limuzini u crnim cipelama s potpeticama, trapericama, bijeloj čipkastoj košulji i rozom kaputu. Pored mene stoji velika LV torba. Da imam fetiš na velike LV torbe. Odjedom mi je zazvonio mobitel, nisam ga mogla pronaći (hej tko bi se snašao u tolkoj torbi).
-Halo?
-Hej, ljubavi. Gdje si?-, Ed.
-Evo upravo sjedim u limuzini, idemo prema stanu.
-Možeš otići još do D & G dućana?
-Naravno, hajde čujemo se. Pusa
-Volim te
-I ja tebe.-, nasmijala sam se.
Priča ide ovako.
Nakon one večeri, Ed i ja smo shvatili kako smo stvoreni jedno za drugo. On nije mogao bez mene, a priznajem ni ja bez njega. Od onda nisam ni pomišljala na Ivana, nisam zaplakala ni jednom. Ed i ja živimo u Americi, točnije New Yorku gdje on snima nastavke serije GG. Da, sve zvuči čudno, ali ja sam sretna.
Trenutno je na snimanju, a ja..pa hm.. očito moram otići do D & G (njegovog omiljenog dućana) po novo odijelo.
-Hej Jessica.-, ovdje sam često pa znam već tko je tko.
-Hej K.-, da. New York voli skraćivati imena.
-Dobar dan.-, pozdravio je muškarac okrenut leđima. Nisam se obazirala.
-Ed? Odijelo?-, upitala je. Zahihotala sam se.
-Da.. Ne znam koje boje, vjerojatno je zvao.
-Znaš da je, nego mogle bi koji put na kavu.-, osmjehnula se.
-Da, naravno.-, nasmijala sam se. A onda se okrenuo onaj muškarac. Ivan!
-Bok Klara.-, rekao je na hrvatskom. Sledila mi se krv u žilama, suze navrle na oči. Ne mogu opisati svoj osjećaj. Zadnji put sam ga vidjela u snu noć prije nego sam upoznala Eda.
-Bbbbok.-, zamucala sam. Zagrlio me, samo sam stajala. Jessica je čudno gledala.
-Vi se poznajete?
-Da.-, odgovorio je.
-Možemo razgovarati?
-Da, naravno. Jessica odijelo?-, rekla sam.
-Ehhmm evo izvoliš.-, nasmijala se.
-Hvala, javim se za kavu bok.-, pozdravile smo se.
-Klara..-, pogledao me svojim zeleno-plavim očima i poljubio u obraz.
-Kaj radiš tu?-, odmakla sam se.
-Doselio sam se ovdje.
-Zašto???-, pogledala sam zbunjeno.
-Iskreno. Nisam. Morao sam te vidjeti. Klara fališ mi, ne mogu bez tebe, svaki dan je prazan.-, krenuo je prema meni.
-Ne, Ivan! Gubi se, ne želim te više vidjeti, nakon svega što si mi napravio.-, počela sam plakati.
Nikad nikom nisam ispričala što mi je učinio. Sjedili smo u njegovom stanu i gledali film, kad je netko pozvonio. Bio je to njegov najbolji prijatelj, Nik. Ušao je unutra, i mene naravno nije vidio.
-Jel ima koga? Klara, Ema, Kristina, Sara, Anamarija? Koju jebeš?-, nisam mogla vjerovati svojim ušima.
-Heej, smiri se Klara je tu.-, odgovorio je tiho. Ušla sam u hodnik i rekla:
-Više nije.-, odjurila sam iz stana. 2 tjedna nismo pričali, a onda mi se ispričao i pozvao me k sebi da popričamo. Falio mi je morala sam otići, imala sam još ključeve i ušla sam u stan. Htjela sam ga iznenaditi, a umjesto toga ja sam dobila iznenađenje. Na krevetu, on s 3 cure. Slomila sam se, nisam mogla vjerovati.
-Da vidim žao ti je.-, ponovo sam otišla.
-Hej stani čekaj!-, trčao je za mnom do mog stana. Od onda ga nisam više nikad vidjela.
-Zašto što je bilo?-, pogledao me.
-Jesi ti normalan??-, odgurnula sam ga i ušla u limuzinu.
Kad smo krenuli pogledala sam iza, još je stajao tamo, nepomično. Je li mi ga žao? Ne,ne smije mi ga biti žao.
Telefon, krasno. Ed.
-Halo?-, progovorila sam uplakanim glasom.
-Ljubavi jel ti to plačeš??-, upitao je zabrinuto.
-Ne, mišek. Ne brini.-, slagala sam.
-Srce večeras bi mi trebao doći frend na večeru, jel to ok?-, upitao je.
-Da,ljubavi. A koji?-, stvarno me zanimalo.
-Ne poznaješ ga, uskoro. Do tad. Volim svoji najdražu i jedinu ljubav, pusa.-, zašto je tako drag. Poklopio je prije no što sam uspijela išta reći.
Super. Stigla sam u stan i ušla u ormar. Da, imala sam onaj walk in closet (my dream one). Uzela sam ljubičastu čipkastu haljinu, crne cipele. Nisam se stigla potupno pripremiti kad su stigli Ed i tajanstveni prijatelj. Spustila sam se u predvorje i imala što vidjeti.
31.8.2009.
-Ček,ček..KAJ JE OVO?!?-,nije mi bilo jasno što radi ovakav auto ispred moje zgrade u Branimirovoj.
-Pitanje je čiji je, a ne kaj je.-, namignula mi je.
-Oke, pa čiji je?-, ovo je bilo potpuno nepotrebo pitanje jer je u tom trenutku iz auta izašao ED WESTWICK!
Da onaj Ed koji glumi Chuck Bassa u Gossip Girl.
-Gdje si njega našla?-, šapnula sam joj.
-Tebi sam ga našla..-, nije ni stigla završiti kad je u tom trenutku izašao CHACE CRAWFORD, šok za šokom.
-Ovog sam sebi našla.
-Haha! Pa oukej, a Ed je kao za mene?-, osmjehnula sam se.
-Očito.-,prišli su nam.
-Hello.-.Ed. Kriste Bože. Na njegov pogled bi uvijek umirala, al ovaj osmjeh i poljubac u ruku. Sledila sam se.
-Haaaj.-, zamucala sam. Divno, baš krasno.
-Ed.
- -stanka- Klara.-, aaa super.
-Drago mi je, Klara.
-I meni, Ed.- nasmiješila sam se.
Iva nas je odvela na cajke. Ed i ja smo sjedili i pričali u Ludnici, a ona i Chace su se, naravno, barili tamo iza.
-Hej, hoćeš možda da odemo van?-, nasmiješio se.
-Zašto to radiš? Mislim kako to radiš?-, pogledao me pogledom kojikuracpričaš.
-Ummm..Ovaj pogled, osmjeh.. Moram priznati imaš me.-, zacrvenila sam se.
-Znao sam. Hajmo.-, povukao me i već smo sjedili u autu.
Poljubio me. Prvi poljubac nakon Ivanovog.
-Umm.. Čekaj.. Stani..-, dobro koji mi je kurac sad?
-Jesi dobro?-, pogledao me i poljubio u obraz. Nisam ni razmišljala već sam skočila na njega.
-Jesi sigurna?-, nisam ga pogledala, a već smo plazili jedno po drugom.
-Mmmmm...tako si mi sexy.
-Hahah! To sigurno kažeš svima.
-Ne. Kome svima? Nisam ja Chuck.-, tog trena sam stala. Nisam imala pojma uopće tko je on. A onda me zgrabio i nisam više trebala razmišljati.
1.9.2009.
Doveo me do zgrade tj. vozač.
-Hej, hoćeš ući možda?
-Ummm... Može.-, vragolasto se nasmješio.
Za 10 minuta sjedili smo u mojoj dnevnoj sobi i pili šampanjac. Odjednom mi se približio i šapnuo.
-Još sam 2 dana u gradu, mogli bi se koji put vidjeti.
-Da, da naravno.-, složila sam se.
Šampanjac je počeo djelovati, a mi smo podlegli strastima.
Sve ostalo je kako bi rekli, history.
31.8.2009.
Ponovo sam se probudila vrišteći. Sanjala sam ga, ovaj put je čak razgovarao sa mnom. Rekao mi je kako mu nedostajem. Svaku večer prije spavanja moram bar malo plakati. Večeras to neću učiniti, obećajem sebi. Iva me vodi van, kao da već stoljećima nisam bila negdje vani. Idemo u grad na kavu, a nakon toga..pa..hm..vidjet ćemo. Zazvonio mi je telefon.
-Halo.-, rekla sam.
-Hejho! Jesam te probudila?-, Iva. Nisam ni morala pitati tko je.
-Nee, nisi. Malo prije sam se probudila.-, slagala sam.
-Aaa ockej, anivej slušaj. Večeras se sredi, jer oko šest dolazim po tebe idemo na trg.
-Na trg? Kaj ćemo tam?
-Gle ne idemo same.-, zločesto se osmjehnula.
-Hah! Mogu mislit kog ćeš uzet.
-Neeee! Oni dvojica ne idu s nama.
-Neeeegooo??-, kako molim? Neće povest Nika i Matiju?
-Čuj koka, ima u Zagrebu dovoljno komada.
-E, al ovaaaj... Večeras su oni gejevi u Areni.
-Ma znam..Čujem tu ženske ispod prozora već vrište.
-OMG! Aj e, moram na zahod čujemo se.
-Papa,puseeek.-, morala sam se nekako riješiti nje.
Nisam znala što da obučem pa sam izabrala sivu haljinu, crne cipele s platformom i crvenu torbu. Stavila sam samo maskaru, korektor i rozo sjajilo. Kosu sam ispeglala, večeras mi se stvarno nije nosila frčkasta kosa s šiškama. Iva je stigla, naravno u svom izdanju. Crvena haljina, crvene lakirane štikle, i crna Next torbica.
-Haajmooo.-, izvukla me iz stana.
-Čekaj, ne mogu tak brzo.-,zahihotala se.
Izašle smo van, a vani je stajao crni ogromni Range Rover.
